Bo­šnjač­ka stran­ka će i u no­vom par­tij­skom pro­gra­mu za­pi­sa­ti za­la­ga­nje za us­po­sta­vlja­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje pre­ko­gra­nič­ne re­gi­je San­džak. Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na“ ta­kav za­htjev bi­će sa­dr­žan u de­kla­ra­ci­ji o de­cen­tra­li­za­ci­ji i ubr­za­nom raz­vo­ju sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Pod­ra­zu­mi­je­va­će funk­ci­o­ni­sa­nje pre­ko­gra­nič­ne re­gi­je San­džak u okvi­ri­ma gra­ni­ca Cr­ne Go­re i Sr­bi­je. Do­ku­ment će bi­ti po­nu­đen de­le­ga­ti­ma na kon­gre­su BS-a, za­ka­za­nom za 25. jul, ko­jih će, ka­ko se oče­ku­je bi­ti pre­ko 300.
Ka­ko smo sa­zna­li, u de­kla­ra­ci­ji će bi­ti is­ka­zan stav da gra­ni­ca iz­me­đu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je tre­ba da po­sta­ne tran­spa­rent­ni­ja, da je po­treb­no po­ve­ća­ti broj gra­nič­nih pre­la­za i po­ja­ča­ti sa­rad­nju lo­kal­nih upra­va u okvi­ru te re­gi­je. Bo­šnjač­ka stran­ka će se za­la­ga­ti i da se ra­di na pro­jek­ti­ma fi­nan­si­ra­nim iz evrop­skih fon­do­va, ko­ji mo­gu da po­ve­žu gra­đa­ne sa obje stra­ne gra­ni­ce.
U do­ke­men­tu se uka­zu­je da je su­štin­ski pro­blem u to­me što su op­šti­le li­še­ne mno­gih iz­vor­nih nad­le­žno­sti i što se de­ša­va ubr­za­na pod­go­ri­ca­zi­ja Cr­ne Go­re. U de­kla­ra­ci­ji, ko­ja je tre­nut­no u rad­noj ver­zi­ji, upo­zo­ra­va se da su op­šti­na­ma uki­nu­te mno­ge nad­le­žno­sti i pre­ni­je­te na cen­tral­ni ni­vo, a da im je osta­vlje­na sa­mo sku­pa ad­mi­ni­stra­ci­ja.
– Tre­ba ubr­za­ti pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je kroz mo­del ko­ji je pred­vi­đen Evrop­skom po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi – na­vo­di se, po­red osta­log, u de­kla­ra­ci­ji.
U do­ku­men­tu će bi­ti iz­ra­že­na za­bri­nu­tost zbog da­ljeg si­ro­ma­še­nja sje­ve­ra i po­seb­no zbog ise­lja­va­nja sa tog pod­ruč­ja. Tra­ži­će i de­cen­tra­li­za­ci­ju pri­ho­da u ko­rist op­šti­na, ali i da se sje­di­šta ne­kih in­sti­tu­ci­ja pre­ba­ce u op­šti­ne na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Bo­šnjač­ka sran­ka će kroz po­me­nu­ta pro­gram­ska do­ku­men­ta, iz­me­đu osta­log, in­si­sti­ra­ti na for­mi­ra­nju Mi­ni­star­stva za rav­no­mjer­ni re­gi­o­nal­ni raz­voj i evrop­ske fon­do­ve. Sma­tra­ju da je ta­kav re­sor u Vla­di neo­p­ho­dan i po­zi­va­ju se na is­ku­stva dr­ža­va ko­je su u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja Evrop­skoj uni­ji ili su kroz to već pro­šle. Tra­ži­će i osni­va­nje Agen­ci­je za fi­nan­sij­ski rav­no­mjer­ni raz­voj sje­ver­nog re­gi­o­na.
Na kon­gre­su Bo­šnjač­ke stran­ke bi­će usvo­jen i pro­gram, na či­jem ino­vi­ra­nju su do­mi­nant­no ra­di­li Su­ljo Mu­sta­fić i Ke­mal Pu­ri­šić. Iz pro­gra­ma su iz­bri­sa­ni od­re­đe­ni ci­lje­vi ko­ji su u pe­ri­o­du iz­me­đu dva kon­gre­sa ostva­re­ni, po­put za­la­ga­nja za op­šti­ne Gu­si­nje i Pet­nji­ca i usva­ja­nja ode­re­đe­nih za­ko­na ko­ji se ti­ču ma­njin­skih pra­va. U pro­gra­mu će bi­ti na­gla­še­na po­tre­ba im­ple­men­ta­ci­je u pu­noj mje­ri usvo­je­nih za­kon­skih rje­še­nja ka­ko ne bi osta­la mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Ka­ko nam je po­ja­šnje­no, to se od­no­si na za­ko­ne ko­ji se ti­ču od­no­sa sa ise­lje­ni­štvom, rav­no­mjer­nog re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja, sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost pri­pad­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da.
Naj­zna­čaj­ni­ja pro­mje­na u sta­tu­tu BS-a bi­će uvo­đe­nje iz­vr­šnog od­bo­ra. De­le­ga­ti na kon­gre­su BS-a bi­ra­će i pred­sjed­ni­ka par­ti­je, a je­di­ni kan­di­dat je ak­tu­el­ni li­der Ra­fet Hu­so­vić.V.R.


Vi­še me­dij­skog pro­sto­ra

De­le­ga­ti­ma na kon­gre­su BS-a bi­će po­nu­đe­na i de­kla­ra­ci­ja ko­jom će se tra­ži­ti ade­kvat­ni­je uče­šće Bo­šnja­ka u po­lju me­di­ja Cr­ne Go­re. U do­ku­men­tu, či­ja je pri­pre­ma ta­ko­đe u za­vr­šnoj fa­zi, bi­će na­ve­de­no da Bo­šnja­ci ne­ma­ju re­dak­ci­ju na ma­ter­njem je­zi­ku u jav­nom ser­vi­su. Zbog to­ga će tra­ži­ti ve­ću ka­drov­sku za­stu­plje­nost Bo­šnja­ka, ka­ko bi se ta­kvi pro­gra­mi mo­gli re­a­li­zo­va­ti. Tra­ži­će i da pre­sta­ne po­vr­šno tre­ti­ra­nje isto­ri­je i kul­tu­re Bo­šnja­ka kroz od­re­đe­ne seg­men­te jav­nog ser­vi­sa. Uka­za­će i da tre­ba za­u­sta­vi­ti trend asi­mi­la­ci­je kul­tu­ra, isto­ri­je i je­zi­ka ma­njin­skih na­ro­da kroz pre­i­me­no­va­nje od­re­đe­nih sa­dr­ža­ja.